„Ja ubijam mnogo duže nego bilo ko od njih. Mnogo duže nego iko drugi. Ja sam Kain, čovek koji je izmislio ubijanje. Ali Bog je izmislio mene. Stoga se zapitajte... Ko je tu pravo govno?“
U trenutku pisanja ovog teksta u Novom Sadu počinje tradicionalni strip-vikend, gde će kao jedan od glavnih gostiju biti legendarni autor svetskog glasa, beograđanin R.M. Gera. Najavljeno je da će posetiti i skorašnji Salon stripa u Beogradu za nepune dve nedelje, gde će razgovarati sa publikom, uz neizostavne posvete.
O Gerinim remek-delima, poput „Skalpiranih“ u izdanju Darkwooda, bilo je dosta reči. U nedeljniku „Vreme“ sam se osvrnuo na ovaj višestruko nagrađivan Vertigov serijal po scenariju Džejsona Arona kada je Darkwood objavio prvu od pet knjiga pre nepune dve godine („Vreme“ 1397, „Bluz prašine i lošeg viskija“). Za sve dušebrižnike, dobio sam uveravanja da se na trećoj knjizi uveliko radi.
No, isti autorski tandem već godinama radi na serijalu „Goddamned“ za Image. Zasad je objavljen samo prvi ciklus sakupljen u jedan trejd, dok Gera uveliko crta drugi. A System comics je prvu knjigu objavio u uvećanom formatu kao svojevrsni artist edition posvećen Gerinom crtačkom umeću.
„Goddamned: Before the Flood“, ili „Prokleti: Pre Poplave“ u domaćem izdanju, odiše potpuno drugačijim vajbom od „Skalpiranih“, iako je reč o istom autorskom tandemu. Jedino što je poveznica jeste sveprisutna brutalnost sveta kojim se kreće omnipotentni glavni junak. Dok su u Vertigu postojale makar naznake suzdržavanja, Image dopušta potpunu slobodu izražavanja koju Gera i Aron svesrdno koriste na svakom koraku. Imali su i dobar razlog za to, jer se narativna nit odvija u svetu koji i treba da odiše brutalnošću, dekadencijom i bizarnostima zbog kojih je Bog i odlučio da pošalje Potop. No, kako to već biva kod genijalnih autora, Aron i Gera su kritički udarili na biblijske temelje i izokrenuli već naširoko poznatu radnju o Potopu i izgradnju Nojeve Arke.
Ukratko o radnji. Dakle, svet je dekadentan i prljav, bizaran u svim pojavnostima – ima li boljeg ambijenta od ovog da se Gera razmaše crtačkim umećem? Raštrkane bande deluju kao najcrnje verzije ostataka ljudske civilizacije kod Kirkmanovih „Okruženi mrtvima“, gde kanibalizam, silovanja, nekrofilija i sodomija predstavljaju svakodnevicu. Aron kao da se scenaristički utrkuje da ove bedne otpatke ljudskog roda prikaže kao vredne Božje kazne, koje u bizarnostima nadilaze samo horde bezumnika u Enisovim „Crossed“. Ipak, svrha postoji, jer Aron samo prenaglašava baš ono zbog čega se u Bibliji Bog i sprema da pošalje Potop.
U toj hordi bezumnika našiljenih zuba, naoružanih kamenim maljevima, toljagama i zaoštrenim kostima, „pobožni“ Noje, Božiji izabranik, mora da deluje kao esencija dobrote i bogobojažljivosti. No, za razliku od „Noja“ Aronofskog (bilo filma ili četvorodelnog strip serijala, takođe objavljenog u Darkwoodovoj kuhinji), Aronov i Gerin Noje je skaredan lik. Ne libi se od ubijanja – čak i uživa u njemu – a zarobljnicima hrani životinje koje skuplja širom opustošene zemlje. Naravno, on i deluje kao Božija pesnica koja krstari opustelom planetom i spasava šta se spasiti može od životinja, sakuplja drva za svoju Arku, i bezočno na čelu vojske eliminiše sve pogane bande na koje nailazi. Ono što ga izdvaja od njih jeste samo misija koju mu je Bog poverio, činjenica da poseduje umeće kovanja gvozdenog oružja, deklarativno odbacivanje sodomije i ostalih bizarnosti – i sila kojom zapoveda. Zapravo, teško da je išta bolji od okruženja, i opčinjen je svom mesijanskom ulogom, slep za sve ostalo. Makijavelistički, moglo bi se reći, ali Noje sebe vidi kao izbavljenje sveta, i niko mu ne sme stati na put, čak ni glavni junak stripa.
Da, Noje nije glavni akter „Prokletih“. Ta čast je pripala Kainu, „čoveku koji je izmislio ubistvo“, i koji je za svoj greh kažnjen Božijim belegom. Biblija pominje da za zločin, ubistvo rođenog brata, Kaina niko nije smeo da ubije i da je ostatak života morao da provede uz grižu savesti zbog svog greha. Gejman je u „Sendmenu“ čak Kaina poslao u Pakao na pregovore, znajući da čak ni trijumvirat vladara Pakla neće smeti da naudi Kainu. Ovde pak Kain bezuspešno traži smrt, ali je ne nalazi. Ali daleko da je on junak bez straha i mane. U burleskno bizarnom svetu Aronovih i Gerinih „Prokletih“, ni Kain ne može biti virtuozan lik, već cinik i sebičnjak, opsednut sećanjima i potragom za smrću. I naravno, kao čovek koji je počinio ubistvo pre svih, jedinu virtuoznost koju pokazuje jeste u snalaženju u svetu gde je ubistvo nasušna potreba. Istina, malo mu pomaže i to što ne može da umre, ali nezauzdani bes i umeće koje pokazuje u borbi su zaista zadivljujući.
Ali, prava zvezda „Prokletih“ bio je i ostaje Gera. Nema stranice koja nije zadivljujuća, a Systemovo crno belo izdanje je prava oda njegovom umeću naracije, montaže, i uopšte tehnike kojom s lakoćom barata. Izdanje je dopunjeno kolornim skicama i studijama, kao i naslovnicama Imageovih pojedinačnih svesaka. Zato, ako se zadesite na Salonu stripa u SKC-u krajem meseca držite ovo izdanje u rancu jer možete da uhvatite zaista lepu posvetu na forzecu. „Prokleti“ to svakako zaslužuju.
P. S. Naravno, i „Skalpirani“ mogu da posluže, a iščekuje se još koje izdanje iz Gerinog pera, i to baš za Salon, ali više o tome ovih nedelja ;-)
Autor: Nikola Dragomirović
Tekst i fotografije preuzete sa sajta hellycherry.com
Нема коментара:
Постави коментар