Prema legendi, uslovi za vraćanje časopisa su se ostvarili nakon posete atinskog predstavnika kompanije Volt Dizni. On je predložio Titu da vrati strip izdavaštvo u Jugoslaviju. "Što da ne, ja volim Paju Patka", bio je navodno Titov odgovor.
Politikin Zabavnik časopis je koji uživa kultni status u pop kulturi Srbije i bivše Jugoslavije, a prvi broj izašao je na današnji dan 1939. godine.
U početku je štampan u obliku dnevnih novina, a izlazio je dvaput nedeljno, utorkom i petkom. Trenutno izlazi jednom nedeljno, petkom. Otprilike trećinu časopisa čine stripovi, dok druge dve sadrže članke o nauci, umetnosti, prirodi, istoriji, muzici, interesantnim događajima iz života, i često su pisani u zabavnom duhu, a sve pod sloganom “Za sve od 7 do 107!”
U 2006. godini proglašen je srpskim “superbrendom”, a povodom dana državnosti 2020. časopisu je dodeljen Sretenjski orden trećeg stepena.
Nastanak prvog broja
Prvobitnu redakciju lista činili su novinari “Politike”, na čelu sa Vladislavom Ribnikarom, Dušanom Dudom Timotijevićem i Živojinom Batom Vukadinovićem. Oni su bili entuzijasti, oko kojih se okupljala srpska intelektualna levica kasnih 1930-ih godina. Njihova zamisao je bila da naprave časopis koji će se sastojati od romana, priča i stripova. Dana 31. decembra 1938. godine dnevne novine “Politika” objavile su javni konkurs za ime novog izdanja. Od 34.998 pristiglih kupona, jedna petina glasala je za ime “Politikin Zabavnik” između ostalih predloga.
Zvaničnom kumom “Politikinog Zabavnika” proglašena je tada devetogodišnja Antonija Savić, čiji je kupon izvučen iz bubnja. Prvi broj časopisa štampan je u obliku berlinera, imao je dvanaest stranica štampanih crno-belo, a četiri od njih štampane su sa dodatkom crvene boje i njenih tonova. Koncept “Politikinog Zabavnika” bio je izbalansiran odnos između stripova i tekstova, poput romana, priča i zanimljivosti.
Kao urednik stripa, Duda Timotijević bio je glavni prevodilac američkih dnevnih i nedeljnih stripova. Bio je “kum” mnogim Diznijevim junacima, dajući im srpska imena u odnosu na njihov fizički izgled. Pored Diznijevih, “Politikin Zabavnik” objavljivao je i stripove kao što su: “Džim iz Džungle” (Jungle Jim), “Pustolovine Malog Džonija” (Ming Foo), “Doživljaji male Ane” (Little Annie Rooney), “Usamljeni jahač” (The Lone Ranger)…
Domaći autori su takođe zauzimali značajan prostor: “Đorđe Lobačev” (stripovi povezani sa srpskim folklorom – “Baš Čelik” i “Čardak ni na nebu ni na zemlji”), Moma Marković (“Rista sportista – avanture beogradskih dečaka”), Konstantin Kuznjecov (adaptacija Puškinovih pripovedaka – “Skaska o zlatnom petliću” i “Bajka o caru Saltanu”) i Sergej Solovjev (adaptacija R. L. Stivensonovog “Ostrva s blagom”).
Glavna razlika između “Politikinog Zabavnika” i konkurentskih strip izdavača, poput Mike Miša i Mikijevog carstva bili su tekstualni delovi, koji su sadržavali ukrštene reči, romane, Riplijevu rubriku Verovali ili ne!, reportaže od nauke do sporta i veliki broj kratkih, interesantnih i naučnih tekstova. Osim toga, imao je ekskluzivno pravo na, u to vreme u Srbiji jako popularne, stripove Volta Diznija.
U njemu su zlazili i romani Edgara Alana Poa, Marka Tvena, H. Dž. Velsa i mnogih drugih poznatih pisaca.
Međutim, bombardovanje Beograda u II svetskom ratu prekinulo je izdavanje časopisa. Poslednje predratno izdanje (broj 220) izašlo je 4. aprila 1941. godine.
Posle rata
Ubrzo nakon što se rat završio, novi komunistički režim nije trpeo stripove i zabranio je njihovo izdavanje. Obrazloženje je bilo da su stripovi produkt kapitalizma.
Sedam godina nakon završetka II svetskog rata Vladislav Ribnikar je odlučio da ponovo pokrene časopis. Prvo posleratno izdanje izašlo je 5. januara 1952. godine. Glavni i odgovorni urednik bio je Kosta Stepanović, a njegov prvi zamenik Bogdan Popović, koji je kasnije takođe postao urednik. Prema legendi, čiju je istinitost danas teško dokazati, uslovi za to stvorili su se nakon posete atinskog predstavnika kompanije Volt Dizni. On je predložio Titu da vrati strip izdavaštvo u Jugoslaviju.
“Što da ne, ja volim Paju Patka”, bio je navodno Titov odgovor. Ipak, činjenica je da su Diznijevi junaci zauzimali značajan prostor u Politikinom zabavniku.
Časopis u boji
Šesti januar 1968. godine predstavljao je istorijski datum za časopis. Nikola Lekić, glavni urednik u to vreme, promenio je format izdanja sa novinskog u format časopisa (25×33 cm). Takođe, časopis je počeo da izlazi u boji. Još jedna značajna inovacija bila je strip na više strana u sredini časopisa. Pre toga Politikin Zabavnik je objavljivao samo stripove u kaiševima i na pojedinačnim tablama. Ovaj dodatak sadržavao je deo kompletne epizode stripa podeljene na 2-3 nastavka.
Od 1971. godine, Politikin Zabavnik počeo je da izlazi i na latinici i na slovenačkom jeziku, da bi na vrhuncu popularnosti, 1975. godine, dostigao tiraž od 330.000 primeraka po broju. Godine 1988. ponovo menja format, postajući nešto manji (21×30 cm).
Devedesete godine
Nakon raspada SFRJ, Zabavnik je tokom 1990-ih nastavio da izlazi samo na ćirilici. Početkom januara 1993. godine, “Politika” je na naslovnoj strani objavila naslov: “Sankcije proterale Paju, Mikija i ostale Diznijeve junake.” Uvođenjem sankcija SR Jugoslaviji, Diznijevi junaci prestali su da izlaze u svim Politikinim izdanjima.
Tokom trajanja sankcija, Paja Patak koji prodaje novine, zaštitni znak koji se nalazi u gornjem desnom uglu časopisa uz njegov logo, bio je obojen u crno, tako da se mogla videti samo njegova silueta. Nakon prestanka rata i sankcija Pajin lik je ponovo vraćen. Politikin Zabavnik je izrazio sličan protest i tokom bombardovanja SRJ, kada je na crnoj naslovnoj strani osvanula glava Mikija Mausa koji je šakama prekrio oči.
Tokom ratnih godina Politikin Zabavnik je često izlazio na lošijem papiru, manjem broju stranica, i na većem broju crno belih stranica nego ranije. Strip Miki, koji je redovno izlazio na poslednjoj stranici, zamenio je strip o mačku Garfildu, sve do broja 3.186 od 1. marta 2013. godine, od kada se na poslednjoj stranici nalazi strip o Paji Patku.
Početkom 21. veka Politikin Zabavnik počinje da izlazi na finijem papiru, povećanom broju strana i kompletno u boji, što nikada pre nije bio slučaj.
U avgustu 2007. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu održana je izložba pod nazivom “Ilustratori Politikinog Zabavnika” na kojoj je prikazano 367 radova 104 umetnika. Tom prilikom kustos muzeja, Slobodan Jovanović, je izjavio:
– Iako je svaki od autora dao Zabavniku svoj vizuelni pečat, zajedno su dali doprinos širenju radoznalosti, kreativnosti i vizuelnog razmišljanja, svojstvenom duhu Politikinog zabavnika…
Autor: Mona Cukić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta 24sedam.rs
Нема коментара:
Постави коментар