Miodrag Milanović je rođen 22.9.1956. u Sarajevu, gde je i dplomirao 1980. na Filozofskom fakultetu, Odsek za opštu, komparativnu književnost i scenske umetnosti. Još kao gimnazijalac objavljuje stripove u Našim danima i Večernjim novinama, da bi kasnije radio u Malim novinama. Za ovaj list uradio je devet epizoda strip Stel Starion, dve sa Bojanom M. Đukićem, a ostale sa braćom Ivicom i Željkom Mitrovićem. U to vreme bio je jedan od osnivača i član grupe SarSt.
Sa Dečjim novinama počinje saradnju 1980. godine (Franjo Kluz i Klint sa Jelkom Peterneljem, Barba Plima sa Nikolom Maslovaromi Slavišom Ćirovićem), a 1983. i sa Dnevnikom (Izvidnik Rod sa Peterneljem, El Vertigo sa Stevom Maslekom, Larami sa Milanom Miletićem, Nikolino sa Ahmetom Muminovićem, Veliki Blek i Lun kralj ponoći sa različitim crtačima). Časopis Strip star pokreće 1989. a Balon 1993. godine. Pod pseudonimom Earl Fenton pisao je vesterne, a pod pseudonimom Doraothy Mitchum ljubavne romane. U periodu 1995-2001. godina bio je urednik rubrika u časopisu Galaksija (1995-2001). Od 2008. godine je urednik u izdavačkoj kući Vandalija, piše za Treće oko i Politikin zabavnik, a 2021. je ponovo pokrenuo Balon. Dobitnik je nagrade Milan Đ. Milićević, kao i nagrade Udruženja za negovanje slobodarskih tradicija balkanskih i I svetskog rata Karađorđe za knjigu Srpski stari vek.
Ko je Miodrag Milanović?
Veliki radnik.
Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Ničeg posebno, možda što sam odbio učlanjene u Titove pionire, pa su zbog toga moji roditelji imali grdnih problema, a ja sam se branio kako ne poznajem Tita da bih bio njegov pionir. Ipak, na silu su me učlanili i tom prilikom mi je učiteljica rekla da od mene ništa biti neće.
Koje stripove ste čitali u detinjstvu i ranoj mladosti? Koji autori i stripovi su na Vas ostavili najsnažniji utisak?
Čitao sam uglavnom američke autore i one iz francusko-belgijske škole. Najveći utisak je na mene ostavio Popaj od Segara, Musialov Bim i Bum kao i Bluberi, Talični Tom.
Da li ste čitali stripove Lunovog magnus stripa i Zlatne serije? Kako su Vam se tada dopadali stripovi o Velikom Bleku?
Nisam čitao te stripove, možda ponekog Martija Misteriju i Dilana Doga. Veliki Blek nikakav utisak na mene nije ostavio, nisam voleo Bonelijeve stripove jer su svi bili na isti kalup, bez mašte, ponekad banalni.
Diplomirali ste na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1979. godine. Kako je Sarajevo tada izgledalo, kakve su se mogućnosti pružale mladom čoveku i umetniku?
Sarajevo je bilo vrlo dinamičan grad, ja sam još u gimnazijskih danima počeo da objavljujem kratke stripove od jednog kaiša u omladinskom listu Naši dani i sarajevskim Večernjim novinama. Imali smo i grupu SarSt (sarajevski strip) po uzoru na zagrebački Novi kvadrat i Beogradski krug 2, a Naši dani su nam otvorili stranice gde smo objavljivali.
Možete li reći nekoliko reči o grupi SarSt?
Grupa SarSt je osnovana 1975, a činili smo je Tonči Bender, Tonči Kulić, Midhat Ajanović i ja. Posle su nam se još neki pridružili. Objavljivali smo stripove kratkih formi u omladinskim novinama Naši dani, neki od njih su objavljivani i u beogradskoj Mladosti. Družili smo se, a svima je bila zajednička ljubav prema stripu. Neku dugu karijeru u toj branši ostvario sam samo ja.
SarSt je 1988. organizovao prvu izložbu BiH autora stripa a u februaru 1992. i VI salon jugosloveskog stripa u Kamernom teatru. Odazvali su se strip-crtači iz cele ondašnje Jugoslavije, plakat je napravio Krešimir Zimonjić, salon je imao sponzore, trajao je šest dana, a izložbu je videlo 80.000 Sarajlija. Posle smo osnovali i udruženje BiH autora stripa USABiH, ali sve je to rat oduvao. Glavni organizator je bio Tonči Bender koji je 1993. poginuo. Bio je karikaturista, strip-crtač i urednik u Zadrugaru.
Kada ste počeli da se bavite pisanjem i kada ste napisali prvi scenario? Gde i kada ste objavili prvi strip?
Prvi strip Petko, u jednom kaišu, počeo sam objavljivati 1975. u Našim danima. Kasnije sam počeo pisati scenarije na nagovor Tončija Kulića, koji je takođe bio član grupe SarSt. Kulić je kreirao još jednog junaka, super-muvu Zumića i ponudio mi pisanje scenarija. Serijal, gegove od jednog kaiša otkupile su Dečje novine, koje su me kasnije angažovale na drugim serijalima.
Sarađivali ste sa Malim novinama. Možete li reći nekoliko reči o ovom listu i saradnji s njim?
Male novine su bile list za učenike osnovnih škola u BiH, imale su ogroman tiraž baziran na školskim pretplatama, objavljivali su stidljivo stripove, ali tek sa dolaskom Maje Topalovca za glavnog urednika i uz podršku tehničkog urednika Ahmeta Muminović,a otvorio se širok prostor za domaće autore. U Malim novinama sam vršio producentski posao, a objavljivali smo oko 300 strana stripa godišnje, odreda dela domaćih autora, posebno crtana za Male novine.
U to vreme Sarajevo je bilo na putu da postane jedan od centara jugoslovenskog stripa. Koliko ste Vi toga bili svesti i uključeni, da li ste poznavali i družili se sa drugim sarajevskim autorima stripa i urednicima?
Pored Malih novina, stripove je objavljivao Ervin Rustemagić u reviji Oslobođenja Strip art, nažalost on nije imao sluha za domaće autore. Bio je i jedan privatni izdavač Ahmet Hrapović, ali njegova izdanja bi prestajala da izlaze nakon 1-2 objavljena broja. Pred rat ja sam pokrenuo reviju domaćeg stripa Strip star, izašlo je sedam brojeva, a onda je rat sve prekinuo.
Strip koji Vas je afirmisao širom Jugoslavije bio je Franjo Kluz. Kako je došlo do ideje za ovaj strip i kako ste stupili u saradnju sa Jelkom Peterneljem? Kako je tekla saradnja?
Na saradnju sa Dečjim novinama pozvao me je Dragan Marjanović, jedan od urednika. Dobio sam materijale o Franji Kluzu, uradio probni scenario i sklopili smo ugovor na 12 epizoda. Marjanović je angažovao kao crtača Jelka Peternelja, sa kojim ću raditi kasnije još par serijala. Serijal će kasnije Dečje Novine plasirati u Indiju, Bangladeš i Poljsku. Franjo Kluz je poginuo u 12-oj epizodi i tako se serijal okončao. Tad me je zvao Marjanke (nadimak Dragana Marjanovića) i kaže, uh, pa ti ubi Kluza. Odgovaram, pa bilo je dogovoreno 12 epizoda, on dodaje, ama, nisi trebao da ga ubijaš nego da napravimo još 12 epizoda, traže ga u inostranstvu, al’ sad je gotovo, uh, što ti ne reko’ da ga ne ubijaš, al’ sad je kasno…
Kako je došlo do uspostavljanja saradnje sa novosadskim Dnevnikom?
Ja sam bio u vojsci, u Ljubljani, komanda 9-te armijske oblasti, kad me je tamo pozvao Dušan Stanojev, urednik. Dogovorena je saradnja na Lunu, kralju ponoći. Ja sam okončao služenje vojnog roka aprila 1983. i u maju sam već krenuo sa pisanjem scenarija.
Ova saradnja je obeležila osamdesete godine. Kako je saradnja tekla? Da li ste dolazili u Novi Sad? Da li ste sarađivali Sa Sretenom Draškovićem i Dušanom Stanojevim?
Za Luna kralja ponoći sam napisao 15 epizoda, posle sam pisao scenarija za Miletićevog Laramija, Peterneljevog Izvidnika Roda i El Vertiga, koga je crtao Stevo Maslek. Pisao sam scenarija i za Velikog Bleka. Na dogovore sam dolazio u Novi Sad, tu su bili urednici Drašković i Stanojev, sa njima je sve dogovarano.
Lun kralj ponoći i Veliki Blek su bila dva serijala na kojima ste bilo veoma angažovani. Kako se danas sećate rada na ovim serijalima? Da li znate za neke epizode koje su ostale neobjavljene?
Po mojim scenarijima nacrtano je tridesetak epizoda Luna kralja ponoći i Velikog Bleka. Voleo sam da pišem scenarija za njih, oba glavna i prateći junaci su mi bili simpatični. Brzo sam pisao scenarija, za jednog Bleka mi je bilo dovoljno pet dana, a svaki dan sam smišljao zaplet ili pisao po bar 8 sati. Počinjao bih ujutro u 8 i radio do 14 sati, uveče od 18 do 20, 22 sata, zavisi. Znam za epizodu, poslednju objavljenu koju je nacrtao Miša Mijatović, objavilo ju je udruženje stripadžija iz Banja Luke i italijanski izdavač Bleka. Za nju sam ponovo pisao scenario, jer je originalni bio izgubljen. Gledao sam Mišine crteže i smislio dobru priču, kako veli Gabrijel Ferero, izdavač italijanskog Bleka. Ostalo je neobjavljeno, po mom sećanju, 4,5 epizoda. Ne znam šta je sa njima, ponovo bi ih objavio u Balonu, a ni Ferero ne bi imao ništa protiv da ih objavi u Italiji, mada se Blek već više godina ne crta.
Da li ste se poznavali i družili sa drugim autorima okupljenim oko Pan art studija?
Znao sam sve autore ali se nismo družili jer sam ja živeo u Sarajevu. Ipak sve sam ih upoznao, ostvarili smo drugarske kontakte, najbliži sam bio sa pokojnim Brankom Plavšićem, danas sa Mišom Mijatovićem.
Da li ste se tokom osamdesetih bavili i nečim drugim osim pisanja scenarija za Dnevnik?
Pored Dnevnika, scenarija sam pisao i za stripove objavljivane u Malim novinama. Pri tome mislim na Divljeg Bila (crtež Miletić), Stel Starion (Bojan Đukić pa braća Mitrović), Asovi neba (Stevo Maslek) i kraći stripovi koje su realizovali Dubravko Mataković, Tonči Bender, Jelko Petrnelj i Ljubomir Filipov. Uglavnom sam bio scenarista stripova, a pisao sam i pozorišne kritike, s obzirom na to da sam bio i teatrolog.
Zanimljivo je da nikad niste sarađivali sa Forumom i sa Dečjim novinama na serijalima Tarzan i Nindža koji su okupili brojne autore?
Ne. Sa Dečjim novinama sam realizovao, pored Franje Kluza i Zumića, par epizoda vesterna Klint, nekih 100-ak tabli koje je crtao Jelko Peternelj i objavljeni su u inostranstvu, tu je serijal Kapetan Plima (Maslovara, Ćirović) od 20 epizoda i Pilotski podvizi, koji su prekršteni u Asove neba i objavljeni u Malim novinama i Strip staru.
Posebno intenzivno ste sarađivali sa Stevom Maslekom. Kako je došlo do saradnje i kako je ta saradnja tekla? Kako je nastao El Vertigo, a zatim i Marni i ostali serijali?
Sa Stevom Maslekom me je u Dnevniku upoznao Sreten Drašković, crtao je po mojim scenarijima Luna kralja ponoći. Posle smo realizovali El Vertiga, Asove neba i Paralelne linije, kratke priče po uzoru na Zonu sumraka, nekih 40-ak epizoda po 8 tabli. Objavljivane su u Strip staru, Balonu, Galaksiji i Parabelumu, u makedonskom Strip artu. Sa Stevom sam objavio u kragujevačkim Pogledima prvu album epizodu serijala Đeneral Draža, Aprilski rat. Serijal Marni nastao je na Peterneljov predlog i realizovano je šest epizoda, svaka na 16 tabloa stripa. Posle se Peternelj angažovao na Izvidniku Rodu, za koje sam pisao scenarije, a objavljivani su u Švedskoj i drugim zemljama Skandinavije, pa je Jelko radio uglavnom Roda. Mene je angažovao Dnevnik, jer je Jelko tražio scenaristu koji brzo piše, serijal se tražio i on je, razumljivo, hteo da dobro zaradi na njemu. Tada sam, jednom prilikom, za 16 dana napisao 16 epizoda, Stanojev se u Dnevniku krstio kako sam to brzo uradio, a Jelko je bio izuzetno zadovoljan jer nije trpeo da čeka na scenario, moralo je u rezervi biti bar dva-tri.
Još jedan od serijala po kome ste poznati je Larami. Kako je tekla saradnja sa Milanom Miletićem?
I u slučaju Laramija angažovan sam od strane Dnevnika, tj. Sretena Draškovića da pišem scenarija, svaka epizoda je imala 32 tabloa. Zanimljivo, Larami se prvo prevodio na nemački i u Nemačkoj je paralelno objavljivan, bio je jako popularan kod tamnošnjih ljubitelja vesterna.
Dosta se sarađivali i sa Nikolom Maslovarom. Možete li nešto reći o stripu Velika potera? Kako je nastao Barba Plima i kako je tekao rad na ovom stripu?
Barba Plima je nastao u Dečjim Novinama na inicijativu Dragana Marjanovića. Pored YU stripa, objavljivan je u Mapet bebama, Strip staru i Balonu. Maslovari je u crtanju pomagao Slaviša Ćirović. Velika Potera, dečji strip, objavljivale su Male Novine, ali je rat omeo izdavanje. Na žalost, ni Maslovara ni ja nemamo tabloe tog stripa nastalog po delu nemačkog pisca Otfrida Projslera Der rauber hotzenplotz, od čijeg izdavača je dobijena saglasnost da se prebaci u formu stripa.
Strip star je pokrenut u Sarajevu 1989. godine. Koja je bila Vaša uloga?
S obzirom na to da se oko Malih Novina okupio veliki broj crtača, rodila se ideja da se formira Strip star enterprises, odnosno Strip star comics group, koja bi producirala i objavljivala stripove u Malim novinama i još jednoj reviji, Strip staru. Sve je izvrsno krenulo, Strip star se štampao u Oslobođenju, distribuiran je u celoj Jugoslaviji, uspostavljeni su kontakti sa jednim italijanskim i kanadskim izdavačem, a onda je zakucao građanski rat i sve je propalo. Ja sam vodio produkciju i bio glavni urednik revije, izašlo je svega sedam brojeva. Znam da mi je jedan italijanski izdavač pisao da spašavam glavu i stripove, jer će Sarajevo goreti u ratnom požaru, ali eto, nisam mu verovao. U to vreme sam upoznao i Huga Prata, koji mi je dao dozvolu da objavljujem stripove iz revije Sgt. Kirk. Razmenjivali smo pisma i tek kasnije sam shvatio sa kakvom strip veličinom sam prijateljevao.
Kad je došlo do prekida saradnje sa Dnevnikom?
Sa Dnevnikom je saradnju prekinuo rat. Oni su posle ugasili strip izdavaštvo.
Iz Sarajeva odlazite 1992. godine. Kako ste se snašli narednih godina?
Moja porodica je iz Srbije, otišao sam na naše imanje pokraj Užica, gde su se ranije sklonile moja majka, sestra i njen sin. Pre nego što sam pokrenuo Balon, radio sam kao transportni radnik (ko zna koliko sam šlepera utovario i istovario) i dizajner kancelarijskog materijala. Posle toga došlo je do rada u Galaksiji, gde sam objavio dosta stripova, iako je to magazin za popularizaciju nauke, saradnji sa Novostima i Politikinim zabavnikom i, na kraju, otisnuo sam se u izdavačke vode sa Vandalijom.
Možete li se ukratko osvrnuti na časopise Balon i Mali balon?
Balon objavljuje serijale domaćih majstora stripa, sad izlazi kao petobroj na 332 strane, on je, u neku ruku, nastavak sarajevskog Strip stara.
Sledi više od dve i po decenije pauze kada je strip u pitanju. Čime ste se bavili sve ovo vreme?
Napisao sam par scenarija za strip, a bavio sam se izdavaštvom i publicistikom.
Da li ste pokušavali da se vratite u svet stripa?
Nisam pokušavao ali, evo, na početku 2021 sam se vratio, novi Balon se čitaocima dopada, željni su magazina koji štampaju stripove raznovrsne tematike.
Da li je nekada bilo pokušaja da sarađujete sa stranim izdavačima?
Izdavačke kuće za koje sam pisao scenarije su imale odličnu saradnju sa inostranim izdavačima. Serijali za koje sam pisao scenarija objavljivani su u svim evropskim zemljama plus Indija i Bangladeš. Naime, na sajmu knjiga u Bombaju su učestvovale i Dečje Novine, Marjanke je išao i tamo su dogovorili prodaju stripova.
Koliko pratite domaću strip-scenu i kako biste je okarakterisali?
Domaća strip-scena je izuzetno živa ali nedostaju revije i magazini, sve se svodi na albume.
Koliko pratite suvremeni strip, uključujući i domaći? Šta je ono što Vam se poslednjih godina posebno svidelo?
Od autora bih izdvojio one što se bave tzv. underground stripom i Božidara Milojkovića. Nemam neke planove sem da Balon poživi uprkos svim izazovima.
Vaš moto?
Moj moto je Sic transit gloria mundi, tako prolazi slava sveta – Balon čini bolje.
Autor: Predrag Đurić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com
Нема коментара:
Постави коментар