Kinoteka #35

Nevena Daković pojašnjava istorijske okolnosti u kojima se dešava film „Dnevnik Diane Budisavljević“, a tu je i intervju sa rediteljkom tog filma Danom Budisavljević. Sandra Perović intervjuisala je Rene Zelveger povodom filma „Džudi“, dok direktorka Slovenačkog filmskog centra Nataša Bučar u intervjuu za Kinoteku govori o svojoj listi za program Moj izbor. Dimitrije Vojnov piše o fenomenu filma „Džoker“, a Goran Jovanović o filmovima inspirisanim padom Berlinskog zida. Časopis donosi i portrete glumačkih zvezda Erola Flina i Montgomerija Klifta i druge priloge, kao i repertoar za sale u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj ulici.

Broj otvara rubrika Filmski jubilej sa tekstom Ivane Kronje „Filmsko pozorište istorije: Rani radovi (1969) 50 godina kasnije“.

„Film čije autorstvo potpisuju Želimir Žilnik kao koscenarista i reditelj, Branko Vučićević kao scenarista i Karpo Aćimović Godina kao direktor fotografije i montažer, uz veoma aktivnu ekipu glumaca i naturščika predvođenu filmskim kritičarem i publicistom Bogdanom Tirnanićem (1941–2009) i glumicom, politikologom i astrologom Miljom Vujanović (1945–2005), od svoga izlaska u javnost pre čitavih pola veka stekao je kultni status kao filmski, ali i društveni, politički, kulturni i, možemo reći, ikonografski fenomen i događaj“, ocenjuje Ivana Kronja.

Sandra Perović je intervjuisala slavnu glumicu Rene Zelveger, koja je briljantno oživela lik zvezde zlatnog doba Holivuda Džudi Garland u biografskoj muzičkoj drami „Džudi“ Ruperta Golda.

„Svi zajedno, kao ekipa, delili smo priče i razmenjivali informacije koje smo nalazili, a činile su nam se ključne za hvatanje njene suštine… Obožavam ovaj projekat zato što je prilika da učestvujem u pružanju konteksta okolnostima koje su ljudi podveli pod tragediju, da popunim praznine i ponudim drukčiju prizmu kroz koju bi se gledalo. Ona nije bila tragična, bila je hrabra. Bila je ratnik i junak. Bila je neverovatna u svojoj spoznaji s čim se nosi na kraju svog života“, izjavila je Rene Zelveger.

Uz ciklus Velikani svetskog filma o glumcu Erolu Flinu piše Bojan Kovačević pod naslovom „Mit i stvarnost jedne filmske legende“: „Kapetan Blad, Robin Hud, Kapetan Torp, Lord od Eseksa, General Kaster i mnogi drugi likovi koje je odigrao ovaj filmski heroj plenili su svojom vedrinom, čistotom i hrabrošću. Više od dve decenije on je bio zaštitni znak Holivuda. Niko nije mogao ni da sluti da će se jedna takva blistava karijera završiti naglim starenjem i potonućem u alkohol i rasipništvo. Ipak, on će trajno ostati upamćen po ulogama iz zlatnih tridesetih i četrdesetih“.

Direktorka Slovenačkog filmskog centra Nataša Bučar sastavila je listu za program Moj izbor. U intervjuu za Kinoteku otkriva svoj lični ukus, ljubav za emocionalne teme, jake ženske likove i kreacije glumica, rediteljsku perfekciju… Na profesionalnom planu zalaže se za ravnopravan tretman žena u filmskoj industriji, kritikuje visokobudžetne produkcije koje izbegavaju rizik i time uništavaju originalnost autora, a koprodukcije u regionu ocenjuje kao uspešan primer udruživanja najboljih stvaralačkih potencijala.

Novi broj časopisa donosi esej Dimitrija Vojnova „Džokerizam“, povodom „Džokera“ Toda Filipsa, koji je za ovaj film, inspirisan strip junakom, dobio Zlatnog lava na festivalu u Veneciji.

„Reč je o izuzetnom filmu u svakom pogledu, ali trenutak u kom se pojavio, njegovo mesto u okvirima popularne kulture i odnos prema njoj, konačno recepcija koja je usledila – sve to izrazito je kompleksno i subverzivno“, ocenjuje Vojnov. Ističući da je to „film o kom već sad može da se napiše knjiga“, definiše ga kao arthaus film, sa pričom „o društvu koje se raspada pod uticajem dva agensa – klasnog raslojavanja i popularne kulture“.

U tekstu „Nebo nad podeljenim Berlinom“, povodom 30 godina od pada Berlinskog zida, Goran Jovanović piše kako se taj veliki istorijski događaj reflektovao na nemačku kinematografiju. U sagledavanju ove teme po kvalitetu su superiorno odskočili „Život drugih“ Florijana Henkela fon Donersmarka, dobitnik Oskara za najbolji strani film i „Zbogom, Lenjine“ Volfganga Bekera, koji je osvojio nagradu za najbolji evropski film, podseća Jovanović navodeći i niz drugih filmova na ovu temu, među kojima izdvaja „Tunel“ Rolanda Susa Rihtera.

Igrano-dokumentarni film „Dnevnik Diane Budisavljević“, o Zagrepčanki koja je iz ustaških logora izbavila 10.000 srpske dece, bio je apsolutni pobednik proteklog leta u Puli, a ovih dana je na bioskopskom repertoaru u Beogradu. Rediteljka Dana Budisavljević u razgovoru sa Zoricom Dimitrijević detaljno predstavlja proces nastanka tog izuzetnog filma, koji sadrži i arhivske snimke koji se čuvaju u Jugoslovenskoj kinoteci.

Već pri prvom čitanju Dnevnika bila je fascinirana Dianinim likom i odmah shvatila da je to vredno filma, ali i da iziskuje obimna istraživanja, između ostalog u Kinoteci gde se nalaze svi video arhivi iz NDH. Ti materijali čuvani su u jako dobrim uslovima i snimci su izrazito dobrog kvaliteta, ocenila je rediteljka, dodajući da je ona lično na njima prepoznala i samu Dianu Budisavljević.

Ova tema se nastavlja u rubrici Dokumenti na filmu tekstom Nevene Daković „Filmska (i)storija Jasenovca“. „Otkriće priče o Diani Budisavljević zahvaljujući pronalaženju njenog Dnevnika, vremenski se poklopilo s procvatom Studija sećanja, u čijem je centru interesovanja upravo Holokaust i time dodatno podstaklo nova čitanja i vraćanja (i)storiji Jasenovca kao jedinstvenog logora smrti na ovim prostorima“, piše autorka, te detaljno predstavlja tekst „Dnevnika“ (objavljenog 2003.), analizira film Dane Budisavljević, podseća i na druge, malobrojne i uglavnom dokumentarne filmove na temu logora u NDH, te pominje igrani film „Dara iz Jasenovca“ koji upravo snima Predrag Antonijević.

Povodom revije Arhitektura i film Marko Stojanović preporučuje ostvarenja koja „svaki arhitekta mora da pogleda“ – od „Metropolisa“, preko „Blejd ranera“ i „Petog elementa“, do klasika poput „Buntovnik“ i „Stomak jednog arhitekte“. Stojanović se u svom tekstu poziva na velike poznavaoce simbioze dveju umetničkih disciplina prof. dr Slobodana Mijuškovića i prof. dr Miška Šuvakovića.

Novu stalnu muzejsku postavku Kinoteke predstavljaju Marijana Terzin Stojčić i Milja Jelenić, navodeći da se istorija filma može posmatrati i u kontekstu vremena, i kao nauka i kao deo opšte i nacionalne kulture.

„Međuzavisnost nekoliko izraza – reči, slike, tona – postala je umetnička autentičnost. Tu autentičnost bilo je važno obuhvatiti i novom stalnom muzejskom postavkom Jugoslovenske kinoteke kojom će nacionalna ustanova kulture obeležiti jubilej – 70 godina postojanja. Kako je film neodvojiv od svega što se događa u svetu umetnosti i ljudskih komunikacija, tako tehnologija vrši uticaj i na autorsko-dizajnerski tim postavke“, pišu autorke najavljujući čak 28 izložbenih celina.

Rubrika U fokusu posvećena je glumcu Montgomeriju Kliftu, o kojem piše Đorđe Zelenović pod naslovom „Introvertan i samodestruktivan“.

Kritika iz prošlosti prenosi prikaz „Bitke na Neretvi“, partizanskog superspektakla u režiji Veljka Bulajića, koji je pre tačno pola veka u Politici objavio Milutin Čolić.

U rubrici Tragovi na filmu saradnici Kinoteke podsećaju na delo nedavno preminulih glumaca Sida Hejga, Mari-Žoze Nat i Roberta Forstera, kao i reditelja Mihaila Kobahidzea.