Scenario: Mauro Boselli
Crtež: Corrado Mastantuono
Naslovnica: Claudio Villa
петак, 29. новембар 2019.
MAKONDO i FIBRA najavljuju: Les Indes Fourbes
Dragi prijatelji,
Predstavljamo vam delo koje odlikuje kako sjajan autorski dvojac - Erol (Plašt i Očnjaci) i Gvarnido (Bleksad), tako i sjajan izdavački dvojac ovdašnjih izdanja - FIBRA i MAKONDO! Jedan veoma lep zajednički izdavački poduhvat kakav i priliči ovakvom monumentalnom izdanju (format je, na zahtev autora, veći od uobičajenog francuskog velikog).
Strip će biti štampan koprodukcijski u Hrvatskoj, sa petim prolazom za hrvatski i srpski prevod. Fibrin radni naslov je "Podmukle Indije" dok je Makondov "Lupež u Novom svetu".
Rad na ovom stripu, po rečima autora, trajao je skoro čitavu deceniju. Inače, reč je o fiktivnom nastavku čuvenog pikarskog romana Fransiska de Keveda "Životopis lupeža", u kojem se opisuje pohod glavnog junaka, pustolova po imenu Don Pablo, u Novi Svet iliti Indije, kako se tada mislilo. Čitav niz ludih avantura sa prelepim Gvarnidovim kadrovima čini ovo delo glavnim kadidatom za ovogodišnju Veliku nagradu festivala u Angulemu, a u prodaji će se naći na proleće 2020.
Vaši Fibra i Makondo
Listamo novi Politikin Zabavnik #3538
* Na kioscima je novi Politikin Zabavnik, a u njemu možete pročitati:
* S okrajka istorije
SENKE NAD AVALOM
O jednom spomeniku, jednom kralju, jednom vajaru i jednom starom gradu...
Autor: Nemanja Baćković
* Čudo na dnu mora
KROZ GLAVU TE VIDIM
Prvi put uočena 1939. godine, ova riba ne bi uspela da preživi da nije stekla posebne osobine...
Autor: P.Z.
* Sindrom uspavane lepotice
MALE KRIŠKE SMRTI
Postoje ljudi koji zbog retkog poremećaja mozga provode život u krevetu spavajući po 20 časova bez prestanka, kao u nekom zamku okovanom trnjem veštičjih čini.
Autor: S.Nikolić
* Kakvo jelo - takvo telo
HRANA KAO RANA
Zbog mnoštva obaveza i nedostatka vremena ljudi sve češće jedu s nogu ili biraju polugotove namirnice koje se jednostavno pripremaju. Da li je takva hrana opasna za nas?
Autor: V.S.
* Dugo skrivana istina o poligonu smrti
BLESAK SNEŽNE GRUDVE
Početkom pedesetih godina minulog veka bio je na pomolu Treći svetski rat. Amerikanci su već imali neposredna iskustva s upotrebom atomske bombe, pa su i Sovjeti odlučili da svoje oružje probaju na otvorenom, na svojim ljudima.
Autor: P.Milatović
* Zabavnikov strip: Koko Bil - Ung-ung kokobilung, III deo
Napisao i nacrtao: Benito Jakoviti
Prevela: Mila Božović
* 100 godina Umetničke škole u Beogradu
SVEDOK VREMENA
Kako je počela da se izučava umetnost u našoj zemlji.
Autor: Petar Petrović
* Ovo (možda) niste znali
KRALJEVI OD MALIGANA
Neki od legendarnih glumaca nisu mogli da zamisle karijeru bez nadahnuća koje su nalazili na dnu čašice.
Autor: Sanja Lazić
* Olimpijada u džungli
KAS ROGATOG MARATONCA
Kako je ugledni sportski novinar video olimpijska nadmetanja među životinjama.
Autor: R.J.
* Pročitaj, proskitaj
KO SAM OVDE JA?!
U selu Nagoro strašila popunjavaju praznine ostale od ljudi koji su otišli u gradove ili na onaj svet, i to zahvaljujući jednoj naivnoj umetnici.
Autor: U.Rajčević
* Glas sa Crne planine
PEŠICE PREKO MORA
Što je moje, to je i tvoje - reči su koje su ko zna koliko puta u istoriji tonele nevolje. Ovo je priča o jednom pokušaju da se u 15. veku u Turskoj uspostavi vladavina jednakih.
Autor: B.M.
* Za čitanje i uživanje
Italo Kalvino - GOLE GRUDI
* Naravno, tu je i Garfild.
I još mnogo toga!
Ne zaboravite da kupite novi Politikin Zabavnik!
Džordž R. R. Martin - Ledeni zmaj
Format: 13x20 cm
Broj strana: 114
Pismo: Latinica
Povez: Tvrd
Godina izdanja:
28. novembar 2019.
ISBN: 978-86-521-3558-5
Prevodilac: Nikola Pajvančić
Očaravajuća priča iz sveta koji je prethodio Pesmi leda i vatre o prijateljstvu mlade devojke i njenog zmaja, o hrabrosti i o požrtvovanju.
Ilustrovao Luis Rojo
U svetu koji je prethodio Pesmi leda i vatre ledeni zmaj bio je zastrašujuće stvorenje o kojem su se ispredale legende jer ga niko nikada nije ukrotio. Tamo kuda bi proleteo, za sobom bi ostavljao trag hladne i smrznute pustoši. Ali Adara se nije bojala. Jer Adara je bila zimsko dete, rođeno za vreme najgore studeni, kakve su se samo još stari bogovi mogli setiti.
Adara se ne seća kad je prvi put videla ledenog zmaja. Čini joj se kao da je on oduvek bio s njom, kao da ju je izdaleka posmatrao dok se igrala u hladnom snegu, dugo nakon što su druga deca pobegla od hladnoće. U svojoj četvrtoj godini ga je dotakla, a u petoj ga je prvi put jahala.
Jednog mirnog letnjeg dana, kada joj je bilo sedam godina, vatreni zmajevi sa severa sišli su na mirnu farmu koja je bila Adarin dom. Od potpune propasti mogla ga je spasti samo ona, zimsko dete, i ledeni zmaj koji ju je voleo.
„Ledeni zmaj odiše čarolijom i lepotom Martinove baršunasto bogate proze. Čitaoci će biti očarani ovom bezvremenom pričom, predanjem o herojima i zmajevima, o snazi porodice i odrastanju jedne veoma posebne devojke. Izvanredna knjiga koju ćete želeti da podelite sa svakim koga znate.“ VOYA Magazine
„Knjiga koju apsolutno svaki Martinov fan mora imati.“ www.sfrevu.com
Drugi „Salon stripa“ u Bratuncu 29. i 30. novembra
Manifestaciju Drugi „Salon stripa“, koji će se u Bratuncu održati 29. i 30. novembra u prostorijama Narodne biblioteke, organizuju Snaga naroda Bratunac i Narodna biblioteka Bratunac. Događaj ovakvog karaktera specifičan je upravo iz razloga što se strip saloni održavaju samo na prostorima Banje Luke, Mostara i Doboja, dok je grad Istočno Sarajevo, kao i Bratunac, mlad u ovakvim projektima.
– Drugi strip salon počinje sutra, 29. novembra, u prostoriji Narodne biblioteke u 19 časova. Svi posjetioci imaće priliku da pogledaju strip izdanja „Devete dimenzije“, udruženja strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske, a koja se tiču i naše istorije i književne scene. Takođe, svi prisutni će imati priliku da sa renomiranim strip umjetnicima razgovaraju o potencijalu naše regije u ovoj grani umjetnosti. Drugi dan je rezervisan za radionice, koje su se već godinu dana ranije pokazale veoma korisnim, jer su već za samo jedan dan iznjedrile mlade talente iz naše dvije opštine. Tako su Nikolina Milovanović iz Srebrenice i Nemanja Veselinović iz Bratunca svojim talentom i radovima istakli i obezbijedili mjesto u časopisu Parabelum koji uređuje i izdaje udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija“ – kaže Predrag Milić, jedan od organizatora manifestacije.
Deveta umjetnost sve više uzima maha širom Republike Srpske, jer su organizatori ovakvih dešavanja prepoznali potencijal zaboravljenih vrijednosti u svojim opštinama, a na događajima koje organizuju daju priliku mlađim generacijama da se okušaju u novim poduhvatima.
– Strip umjetnici koji će držati radionice u subotu, 30. novembra, su Milorad Vicanović iz Laktaša, Srđan Vranješ i Zoran Pejić iz Banja Luke, Zdravko Knežević iz Prnjavora, te Milan Mladić i Predrag Ikonić iz Istočnog Sarajeva. Veliki je broj zainteresovanih tako da smatram da će se ove godine strip kultura u Bratuncu podići na viši nivo, što je i cilj organizatora ove manifestacije – navodi Milić.
Tekst i fotografije preuzete sa sajta infobirac.net
ANTOLOGIJA SAVREMENE ŠVEDSKE NOIR PRIČE
U izdanju renomirane izdavačke kuće Tanesi, poznate po antologijama američke i japanske savremene kratke priče, upravo je objavljena Antologija savremene švedske noir priče u izboru Tatjane Simonović Osaskainen.
Želja izdavača je da ovom antologijom u najboljem svetlu predstavi sve popularniju „nordijsku crnu književnost”, čiji su autori jedinstvenim pristupom istraživanja mračnih ponora ljudske duše za kratko vreme stekli svetsku slavu.
Pisci ovih kvalitetnih, žanrovski različitih krimi priča (klasičnih detektivskih, istorijskih, horor i naučno-fantastičnih) napuštaju uljuljkano traganje za zločincem u skupocenim stanovima visoke klase, i suočavaju se sa surovošću zime, ljudske prirode i društva ogrezlog u korupciju i razvrat.
Što tragikom svog postojanja, što pasivnim posmatranjem, što borbom, oni raskrinkavaju i otkrivaju nam, ne samo ljudsku prirodu i ono mistično i nastrano u njoj, već i izopačenost švedskog, toliko hvaljenog državnog sistema.
Ove priče opskurnog i mračnog u nama i oko nas, koje vuku poreklo još od stvaralaštva Edgara Alana Poa, i, nešto kasnije, od Artura Konana Dojla, u ovoj antologiji vode nas u savremenu Švedsku, čije tlo buja od kreativnog i novog, i u njemu ima svih mogućih elemenata, ličnih, socijalnih i devijantnih, elemenata primitivnog, beznađa, osvete i zla…
Zastupljene priče potpisuju vodeći švedski pisci: Ana Janson, Stig Laršon, Oke Edvardson, Kamila Lekberg, Veronika Fon Šenk, Johan Teorin, Hening Mankel, Hokan Neser, Dag Orlund, Eva Gabrielson, Malin Person Đolito, Katarina Venstam, Rolf i Sila Borjlind, Osa Laršon, Tuve Asterda, Osa Laršon, Inger Frimanson, Maj Sjoval, Per Valu i Sara Stridsberg.
Pored priča, knjiga donosi predgovor Tatjane Simonović Osaskainen. Prevode su uradili Tatjana Simonović Osaskainen i Vladimir D. Janković.
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com
четвртак, 28. новембар 2019.
Dragonero magazin #5
Magazin #5
Il monaco mago
Scenario: Luca Enoch
Crtež: Cristiano Cucina
Kolor: Valentina Bianconi
Il potere del mago
Scenario: Stefano Vietti
Crtež: Alex Massacci, Fabio Babich, Fabrizio Galliccia
Kolor: Martina Saviane, Paolo Francescutto, Piky Hamilton
Naslovnica: Gianluca Pagliarani (kolor: Paolo Francescutto)
ČAROBNA KNJIGA PREDSTAVLJA - KLON
NOVO IZDANJE U RIZNICI BONELLI GRANDE!
„KLON“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara!
Rim, bliska budućnost. U hladnom, tehnokratskom svetu, život programera ume da bude dosadan i težak... posebno ako patite od šizofrenije. Samotna i melanholična svakodnevica Roka Bazilea, međutim, doživeće nagli zaokret ka avanturi. Kad bude svedočio krvavom ubistvu, zateći će se u središtu globalne zavere, mračnog i nastranog zapleta u kojem budućnost miliona visi o koncu.
„Klon“ je Bonelijeva priča u boji koja bi se mogla opisati kao naučnofantastična. Međutim, to nije naučna fantastika ispunjena svemirskim brodovima, sukobljenim galaktičkim carstvima, vanzemaljskim vrstama koje prete univerzumu, svesnim mašinama i robotima. Umesto toga, njen autor Korado Mastantuono – koji uživa status popularnog ilustratora za Dizni, a sarađuje i sa izdavačkim kućama Boneli („Nik Rajder“, „Teks Viler“, „Dilan Dog“) i Hjumanoids – nudi nam psihološko-politički triler u kome je stalno prisustvo biotehnologije i kompjuterskih nauka pomešano s dimenzijama mentalne patologije.
PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
„KLON“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od četvrtka, 28. novembra, do ponedeljka, 2. decembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.
(VČ) Dylan Dog #154 - Izgubljene stvari
autor lika: Ticijano SKLAVI
tekst: Paola BARBATO
crtež: Đovani FREGIJERI
naslovna strana: Điđi KAVENAGO
glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ
urednik izdanja: Marko ŠELIĆ
prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ
lektura: Snežana GLIGORIJEVIĆ
redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ
layout edicije: Vuk POPADIĆ
broj originala: 363
naslov originala: Cose perdute
Poslednje Gašine ludorije...
“Gaša Šeprtlja 17-19” Andre Frankena;
izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2018.
Zapaženi epizodni lik strip serijala “Spiru i Fantazija” - onaj koji u priči “Povratak u mezozoik” kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi polomljeni bicikl da bi već u sledećoj epizodi serijala bio zamalo pregažen baš od Spirua i Fantazija - pojavio se kao glavni junak stripa 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” pod imenom Gaston odnosno, po naški, Gaša Šeprtlja. Njegov tvorac Andre Franken (1924-1997) od tada ga predstavlja najpre u geg-pričama na polovini stranice do bi tek 1966.g. Gaša dobio punu stranu (mada je i dalje umeo da se “skupi” na polovinu strane ali i da se “protegne” na dve strane). I pošto se osamostalio Gaša se, s vremena na vreme, družio sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S svoje strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.
Gaša zarađuje svoju koricu hleba nasušnog kao administrativac u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”). Njemu se svašta može zameriti i “prišiti” ali svakako ne da je vredan i marljiv; ipak, kad na svom dlanu otkrije dlaku - što je dokaz da je neko lenj - Gaša počinje mahnito da radi (ne znajući da je reč o neslanoj šali kolega)! No, kad je stanje redovno, Gaša zabušava i drema, smišlja genijalne izume za poboljšanje radnih rezultata, kuva ili peče palačinke, rečju, radi sve drugo osim onoga za šta je plaćen. Njegov najveći neprijatelj je zaostala i nesređena pošta koje se oslobađa na svakojake ingeniozne načine kakav je i paljenje u plinskom bojleru ili prepravkom motora svog automobila na novo gorivo - papir! Na žalost, pošte ima toliko da - u jednom Gašinom košmaru – ona, u stvari, sačinjava prstenove oko Saturna.
Kolege iz redakcije tolerišu i trpe Gašu, njegove ljubimce i ekscese, sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore. Ovo ne važi za gospođicu Zoricu koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama kakva je boravak, posle brodoloma, na pustom ostrvu; kada ovu idilu iz snova pokvari dolazak gospodina Gužvića, probuđeni i besni Gaša ne može da odoli a da stvarnog Gužvića, koji naravno dolazi da potpiše ugovore, ne šutne u stražnjicu. Tako benigni momak u zelenoj rolki i ofucanim espadrilama namerno uništava poslovnu šansu mada u redovnim situacijama katastrofu izaziva potpuno nenamerno. I nesretni i nespretni policajac Milkan redovno izvlači deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Gašina borba protiv parkometara poprima epsko-groteskne razmere od angažovanja snagatora da isavija aparate tako da se ne može ubaciti novčić do sadnje bršljana oko parkometara ili njihovog “popunjavanja” teledirigovanim komandama.
Gaša obožava svoje ljubimce (neobuzdanu mačku, namćorastog galeba, ribicu Šaranka, miša Sirka, kornjaču) ali i čitavu prirodu i živi svet (računajući tu i divlju puzavicu, neke mesožderke i pomahnitali kaktus). Kad zatreba Gaša je spreman čak i da bombama sa lepkom bombarduje kitolovce! Na žalost, životinje nemaju uvek razumevanje za njegove napore pa tako čudovište iz Loh Nesa beži iz jezera kad Gaša počne da mu svira na svom Gašofonu!
Gaša je sasvim prosečan čovek, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.
Šestim tomom završava se poduhvat “Darkwooda” i “Belog puta” da na ovim prostorima objave kompletan strip serijal. Ova knjiga sadrži tri albuma od kojih prvi (a 17. po redu) spada u “redovne” albume dok su 18. i 19. albumi sastavljeni od tabli iz raznih perioda Gašinog života koje do tada nisu ušle ni u jedan album, odnosno sadrže razne samostalne crteže-gegove te, kao kuriozum, razne stripove rađene po narudžbama (takve su table korišćene u kampanji popularisanja putovanja gradskim autobusima, promotivni album za proizvođača baterija, tabla za kampanju Amnesti Internešnel). Iako je reč o namenskim proizvodima, Franken je dokazao da je veliki profesionalac koji se na svakom zadatku drži visokih standarda. Na kraju knjige objavljene si u poslednje četiri table koje je Franken nacrtao ili započeo.
Na kraju ove velike strip avanture sasvim je nesporno da serijal “Gaša Šeprtlja” spada u klasike kako 9. umetnosti tako i svekolike umetnosti. Puna potvrda ovoga je i činjenica da je “Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista “Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga XX veka!
(„Dnevnik“, 2019)
Autor: Ilija Bakić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta stripvesti.com
Liju Cisin - Problem tri tela
Format: 13x20 cm
Broj strana: 448
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Dobitnik nagrade Hugo.
Prvi roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti.
„Revolucionarno SF delo. Jedinstveni spoj naučne fantastike i filozofske spekulacije, politike i istorije, teorije zavere i kosmologije.“ Džordž R. R. Martin
Nakon niza nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu, fizičar Vang Miao pokušava da u virtuelnom svetu, koji naseljavaju Galileo, Njutn, Konfucije, Ajnštajn, reši astrodinamički problem tri tela. Pojava sablasnog časovnika i saznanje da je tokom Kulturne revolucije pokrenut tajni vojni projekat slanja signala u potrazi za vanzemaljcima, nateraće ga da se zapita kakva se to pretnja nadvija nad Zemljom i da li su čovečanstvu dani odbrojani.
Trilogija Besede o Zemljinoj prošlosti je naučnofantastično remek-delo zavidnog obima i velike vizije.
„Problem tri tela se mora pročitati na bilo kom jeziku, a ako ste u prilici da roman čitate na maternjem jeziku, veoma ste privilegovani.“ Booklist
„Roman koji ne smete propustiti! Veoma upečatljiv. Potpuno otkrovenje za ljubitelje žanra.“ Kirkus Reviews
„Izuzetno!“ New Yorker
среда, 27. новембар 2019.
Tex Classic #72
#72
Scenario: Gianluigi Bonelli
Crtež: Aurelio Galleppini
Naslovnica: Aurelio Galleppini
Kolor: GFB Comics
ČAROBNA KNJIGA PREDSTAVLJA - ČASOVNIK SUDNJEG DANA
SJAJNA VEST ZA SVE LJUBITELJE STRIPA!
Pokrenuli smo novu ediciju – DC Gold HOT, u okviru koje vam predstavljamo najnovije odabrane priče iz DC multiverzuma! U toj ediciji, na srpskom tržištu će se objavljivati stripovi koji su sad aktuelni u SAD, kao i oni što nisu stariji od tri godine. Tako omogućavamo svim stripofilima da prate DC produkciju kontinuirano sa čitaocima u Americi. Prvo izdanje – „Časovnik sudnjeg dana“ – stiže u naše knjižare samo mesec i po dana nakon američkog izdanja, i to baš ove nedelje, na Letećem startu od 28. novembra! Do kraja godine možete očekivati još dva „VRELA“ izdanja u novoj ediciji: „Mračne noći: Metal“ i „Betmen koji se Smeje“. Pozivamo vas da zajedno pratimo najnovija i najtraženija izdanja DC produkcije i da među prvima u svetu nabavite svoje primerke!
PRVO IZDANJE U NOVOJ EDICIJI DC GOLD HOT!
„ČASOVNIK SUDNJEG DANA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara!
NIŠTA ZAPRAVO NEMA KRAJ...
Sedam godina nakon zbivanja opisanih u NADZIRAČIMA, Adrijan Vejt je razotkriven kao ubica miliona. On je sad begunac, ali smislio je nov plan kako da se iskupi u očima celog sveta. Prvi korak? Pronaći će Dr Menhetna. S novim Roršahom i novim likovima, Pantomimičarem i Marionetom, on sledi Menhetnov trag sve do DC univerzuma, koji se nalazi na ivici propasti jer međunarodne tenzije pomeraju tzv. Časovnik sudnjeg dana sve bliže ponoći. Ali da li je za sve to kriv Dr Menhetn?
„Časovnik sudnjeg dana“ iz početka piše prošlost, sadašnjost i budućnost DC komiksa.
Epizode 1–6.
PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
„ČASOVNIK SUDNJEG DANA“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od četvrtka, 28. novembra, do ponedeljka, 2. decembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.
A ako jednog dana zemlja...
...ili ima li izlaza iz sveta haosa i bede?
„Džeremaja, deveti tom“ Hermana Ipena;
izdavač Čarobna knjiga, 2019.
Istrajno nastavljajući objavljivanje strip serijala „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) - u tvrdom povezu, punom koloru i vrhunskoj štampi - agilna „Čarobna knjiga“ upravo je stripoljubcima ponudila deveti tom koji, kao i prethodni, sadrži tri epizode: epizodu 25 - „A ako jednog dana zemlja...“ (originalno objavljena 2004), 26 - „Luka u senci“ (2005) i 27 - „Elzi i ulica“ (2007). Nakon gotovo tri decenije od započinjanja serijala (prva epizoda se pojavila 1979) Herman, koji je kompletni autor „Džeremaje“, i dalje prati avanture dvojca Džeremaja i Kurdi koji krstari širom Amerike razorene međurasnim sukobom koji je uništio centralnu državu i otvorio veliku arenu opstanka ili propasti. Civilizacija ustupa mesto nasilju, pljačkama i ubistvima mada manje zajednice uspevaju da se organizuju i uspostave institucije koje obične ljude brane od kriminalaca odnosno osiguravaju, kako se to političko korektno formuliše, zadovoljavanje osnovnih životnih potreba - naravno za određenu (visoku) cenu uz sve „prateće“ karakteristike (korupciju i zloupotrebu vlasti). Isprva svet liči na novu verziju Divljeg zapada ali se situacija postepeno menja u korist obnove tehnologija i tržišne ekonomije. Sledeći taj trend Džer i Kurdi će promeniti „prevozna sredstva“ i jahanje konja i mazge zameniti jahanjem motora - što ume da ubrza putovanja ali i da ih poprilično oteža posebno kad ponestane „čorbe“ kojom „poje“ motore.
Upravo će nestašica benzina naterati dvojac da, u epizodi „A ako jednog dana zemlja...“, nađu angažman kao obezbeđenje transportu čiji učesnici ne ulivaju poverenje jer očigledno kriju bizarne tajne. Usto ni predeo kroz koji voze nije ni malo pitom a, konačno, Džera i Kurdija prati i osvete željan nevaljalac koja nisu eliminisali par epizoda ranije. Tenzije između putnika dovešće do otvorenog obračuna među golim stenama pod okriljem magle...
Pejzaž umnogome određuje ton i sledeće epizode „Luka u senci“: osim par početnih prizora na osunčanoj morskoj obali i poslednje table na kojoj Džer i Kurdi odlaze, čitava se priče odvija u lici prekrivenoj oblacima i maglom što je savršena pozadina za mračna dešavanja u rigidnoj zajednici verskih fanatika koju će uništiti upravo oni koji treba da je preuzmu i dalje razvijaju - dakle deca pokornih vernika. Kako će izgledati to novo društvo posle međugeneracijskog rata (u kome mnogi stradaju) znatiželjni čitaoci neće saznati jer naši junaci odlaze dalje; u stvari se vraćaju u gradić Longton gde živi Džeremajina tetka Marta (koja se povremeno pojavljuje još od prve epizode) i kojoj Džer ima nameru da poveri na čuvanje Milovu, mladu devojku-otpadnicu iz verske zajednice. Plan, ipak, nije ostvariv jer je tetka Marta postala džangrizava, večito nezadovoljna starica. Situaciju komplikuje pojava Elze, ambiciozne devojke koja je, pošto su je izbacili iz lokalne bande, spremna da zarad svojih planova o bekstvu opljačka lokalnog političara, zavede Kurdija i „obrlati“ Milovu.
„Džeremaja“ se od svojih početaka izdvojio iz tekuća strip produkcije nekolikim specifičnostima: pomešao je naučnu fantastiku i vestern, dozvolio je junacima da odrastaju, sazrevaju i stare, nije insistirao na redovnim pobedama glavnih junaka; uz sve rečeno ide i izuzetan crtež i fantastičan osećaj za montažu tabli. Od 19. epizode Herman je novotarijama dopunio način crtanja (pored uobičajenih crteža koji se naknadno kolorišu, pojedine epizode su rađene kao akvareli, svaki kvadrat je mali akvarel sa minimumom crtačkih linija) te promenio paletu boja (intenzivan kolor za koji je bio zaslužan Frejmond i kojim dominiraju čiste boje sada je zamenjen tamnijim i upadljivo „izbledelim“ tonovima) što sveukupno stvara utisak „teže“ atmosfere. No, čini se da ove promene nisu kozmetičke odnosno „egzercirne“ (kao dokaz Hermanovih likovnih veština). Naime, pažljivi pratilac serijala lako će zapaziti da se Džer i Kurdi neretko nalaze u situacijama koje liče na neke iz njihove prošlosti (bizarne grupe, verske sekte, zajednice u kojima su vlast i kriminal spojeni). Ali, u ovom „drugom krugu“ poznatih tema junaci su stariji i ozbiljniji pa je i sagledavanje ljudskih interakcija dublje i sadržajnije. Otuda i izostanak katarzičnih, „lakih“ razrešenja problema odnosno, čak, izostanak „konačnih odgovora“ što sugeriše da iz sveta haosa i bede nema izlaza.
Rečju, Hermanov „Džeremaja“ je strip koji se ne „troši“ u ispraznom recikliranju ranijih epizoda već, naprotiv, produbljuje vizure i ustrajno pomera kvalitativne granice samog serijala ali i celokupnog korpusa naučnofantastičnog stripa.
(„Dnevnik“, 2019)
Autor: Ilija Bakić
Tekst i fotografija preuzeti sa stripvesti.com
Dok i dalje čekamo "Vetrove zime", u knjižare stiže "Ledeni zmaj", nova knjiga Džordža R. R. Martina
Nova knjiga "Ledeni zmaj" Džordža R. R. Martina biće dostupna čitaocima od 28. novembra u svim Laguninim knjižarama.
U svetu "Pesme leda i vatre" ledeni zmaj bio je zastrašujuće stvorenje o kojem su se ispredale legende jer ga niko nikada nije ukrotio. Tamo kuda bi proleteo, za sobom bi ostavljao trag hladne i smrznute pustoši. Ali, Adara se nije bojala. Jer Adara je bila zimsko dete, rođeno za vreme najgore studeni, kakve su se samo još Stari bogovi mogli setiti.
Adara se ne seća kad je prvi put videla ledenog zmaja. Čini joj se kao da je on oduvek bio s njom, kao da ju je izdaleka posmatrao dok se igrala u hladnom snegu, dugo nakon što su druga deca pobegla od hladnoće. U svojoj četvrtoj godini ga je dotakla, a u petoj ga je prvi put jahala.
Jednog mirnog letnjeg dana, kada joj je bilo sedam godina, vatreni zmajevi sa severa sišli su na mirnu farmu koja je bila Adarin dom. Od potpune propasti mogla ga je spasti samo ona, zimsko dete, i ledeni zmaj koji ju je voleo.
U maju 2018. godine, Warner Animation Group je otkupio prava kako bi napravio istoimeni dugometražni animirani film, a Martin je postavljen za producenta.
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta telegraf.rs
https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/knjige-stripovi/3126125-dok-i-dalje-cekamo-vetrove-zime-u-knjizare-stize-ledeni-zmaj-nova-knjiga-dzordza-r-r-martina
Milena Stojanović - Čuvari proročanstva
Izdavač: Otvorena knjiga
Broj strana: 181
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2019.
Treći deo epske sage Proročanstvo bogova.
Braću čekaju velike odluke, ali ni Morana ne odmara…
уторак, 26. новембар 2019.
Morgan Lost Night Novels #1
#1 Night Novels
Scenario: Claudio Chiaverotti
Crtež: Giovanni Talami
Naslovnica: Fabrizio De Tommaso
Deset najboljih kratkih stripova po izboru rubrike Espreso Kultura
Kratki strip je izrazito jezgrovita forma, koja na raspolaganju ima svega nekoliko sličica i nekoliko replika - sa tako oskudnim resursima, kratki srip ponekada uspeva da ispriča neverovatno mnogo
Strip je čudesan medij, spoj likovne, dramske i filmske umetnosti. Teško je reći da li je veći uticaj stripa na filmsku umetnost ili obrnuto. Čak i ako ostavimo po strani neverovatnu popularnost koju su u poslednjih nekoliko decenija stekli filmovi nastali na osnovu stripova, već sama činjenica da je jedan od prvih koraka u nastanku filma, odmah nakon završetka scenarija, crtanje storiborda sa vizualizacijom pojedinih ključnih kadrova – što je de facto strip, pokazuje da je strip zapravo embrion filma.
U ovom tekstu pozabavićemo se jednom naročitom formom – kratkim stripom (comic strip), dužine od jednog kaiša do jedne stranice. Takvi stripovi nastali su tridesetih godina prošlog veka u okviru dnevnih novina u SAD, da bi se uskoro izdvojili u zasebna izdanja - strip magazine (comic books), gde su neki dobili dužu formu, a neki su ostali kratki i nastavili svoj život u novinama.
Neverovatnu popularnost te kratke forme u trenutku kada se pojavila dočaraće priča o tome kako su beogradski dečaci sredinom pedesetih godina, kada se tek pojavio dnevni list Večernje novosti, inovativan u svom vremenu po tome što je imao više izdanja u toku dana uključujući i večernje, sa sadržajem za sutrašnji dan, dolazili masovno pred štampariju u Kosovskoj ulici u ranim večernjim časovima da prvi kupe i pročitaju strip o bokseru Benu Boltu, koji je izlazio u Novostima svakodnevno u formatu od jednog kaiša.
Kratki strip je izrazito jezgrovita forma, koja na raspolaganju ima svega nekoliko sličica i nekoliko replika, uz eventualnu kratku didaskaliju (piščevo objašnjenje) ili oblačić sa razmišljanjem junaka – jedinstveno stripovsko izražajno sredstvo. Sa tako oskudnim resursima, kratki srip ponekada uspeva da ispriča neverovatno mnogo, te da pored akcije uspe da iznese i psihološke elemente – karakterizaciju likova do tančina, pa čak i filozofske aspekte.
Ovo je izbor od nekoliko najboljih svetskih kratkih stripova.
10. Ulica luckastih 13 (13 Rue Del Percebe)
Španski autor Francisko Ibanez stvorio je veoma originalni komični kratki strip o stambenoj zgradi u kojoj svaki kvadrat predstavlja dešavanja u po jednom stanu. Ovaj strip je kod nas izlazio sedamdesetih i osamdesetih u Politikinom Zabavniku, a dobio je i neobičan omaž u vidu ilustrovanog Kućnog reda koji je srpski ilustrator Bob Živković izradio po porudžbini Grada Beograda.
9. Cijanid i sreća (Cyanide & Happiness) je internet strip nastao 2005. Autori su Kris Wilson, Rob DenBleyker, Dave McElfatrick I Matt Melvin. Ne prevodi se na srpski i čitate ga ako znate engleski. Crtež je najsvedeniji mogući – ”čiča Gliše”, a tekstualni sadržaj je crnohumoran i neretko morbidan. Voleli ga ili ne, ušao je u globalnu pop kulturu munjevito i vrlo prodorno.
8. Denis Napast (Dennis The Menace)
Postoji i britanska verzija stripa sa istim naslovom, sa crnokosim Denisom, ali u našim krajevima je popularnost stekla američka verzija, autora Hanka Ketchama, nastala 1951. Ovaj strip je kod nas izlazio u porodičnom magazinu Ilustrovana Politika sedamdesetih i osamdesetih godina u fomi cele stranice, i sporadično u specijalizovanim strip revijama. Glavna vrednost ovog stripa je to što posmatra svet odraslih sa tačke gledišta deteta, i kritika nedoslednosti i nelogičnosti tog sveta.
7. Garfild (Garfield)
Verovatno najpopularniji mačak na svetu uselio se u svet kratkog stripa 1978. Autor ovog antijunaka je Jim Davis. Svet posmatran očima kućnog mačka, pritajenog filozofa hedonističke orijentacije, samoživog manipulatora koji je ipak beskrajno šarmantan, duhovit i nepredvidljiv. I pre Garfilda postojao je celi niz crtanih junaka mačaka (Krazy Kat, Mačak debelog Fredija iz Braće Frik, Silvester, Tom i mnogi drugi), ali niko nije veći cinik od Garfilda.
6. Priče o pukom postojanju (Tales of Mere Existance)
Američki autor Lev Jilmaz već više od jedne decenije objavljuje stripove i neke od njih pretvara u (neanimirane) klipove na Youtubeu, uključujući i epizodu o muvanju preko Facebooka sa devojkom iz Beograda.
Njegovi stripovi karakteristični su po svedenom crtežu, nemaju ustaljene junake, i uvek komentarišu svet u kojem živimo sa pozicije društvenog marginalca I autsajdera sa kojim je lako poistovetiti se. Nije preveden na srpski.
5. Snupi i Čarli Braun (Peanuts)
Američki strip koji je prvi put objavljen 1950. Autor Charles Shultz prvi put je napravio priču u kojoj su svi junaci deca i njihovi kućni ljubimci. Njihova promišljanja i dijalozi samo su na prvi pogled dečiji i kriju u sebi kritiku sveta odraslih.
4. Dilbert je strip američkog autora Scotta Adamsa, prvi put objavljen 1989. Glavni junak je kancelarijski službenik Dilbert, mali čovek prosečnih sposobnosti, sa povremenim odbljescima smisla za humor, uglavnom crni. Satira na poslovni svet Amerike, koja ima dodirne tačke sa bilo kojom kancelarijom i bilo kojim službenikom bilo gde u svetu.
3. Gaša Šeprtlja (Gaston)
Komični strip belgijskog frankofonog autora Andrea Frankena (Andre Franquin) nastao 1957. Gaša je lenji i beskrajno smotani kancelarijski pripravnik koji ima naročiti talenat da izaziva nevolje ili upada u njih, da bi se zatim snalažljivo i šarmantno izvukao. Zahvaljujući prevodiocu Đorđu Dimitrijeviću, koji je sa francuskog prevodio još i ”Asteriksa” (čije je prvobitno posrbljeno ime bilo Zvezdoje!) i ”Taličnog Toma”, kao i sjajnoj izdavačkoj politici ”Dečjih novina” iz Gornjeg Milanovca i novosadskog ”Foruma”, Gaša je progovorio srpski i objavljuje se kod nas kontinuirano još od 1965, gotovo tri decenije pre engleskog prevoda. Le Monde je uvrstio kolekcije stripova o Gaši među 100 najboljih knjiga XX veka.
2. Hogar Strašni (Dick Browne)
Jedan od najpopularnijih kratkih stripova stvorio je američki autor Dick Browne 1973 godine. Smešten u doba “mračnog srednjeg veka", sa Vikingom Hogarom u glavnoj ulozi, satiričnim sredstvima pokazuje koliko zapravo moderni svet ima dodirnih tačaka sa varvarskim ranim srednjim vekom.
1. Kalvin i Hobs (Calvin & Hobbes)
Postoji mnogo zvaničnih i nezvaničnih lista najboljih kratkih stripova na svetu, i sve imaju jednu zajedničku tačku: na prvom mestu gotovo uvek je strip Kalvin i Hobs. Plod mašte američkog autora Billa Watersona, ovaj strip o dečaku Kalvinu i njegovom nevidljivom drugaru, tigru Hobsu prvi put je objavljen 1985 i do danas oduševljava čitaoce širom sveta briljantnom satirom i prerušenom egzistencijalističkom filozofijom prilagođenom govoru natprosečno inteligentnog dečaka koji kao da razotkriva sve što je naopako u svetu.
Autori: Vladimir Marković, Jovana Ćopić
Tekst i fotografije preuzeti sa sajta espreso.rs
Пријавите се на:
Постови (Atom)
-
Izložba o Andriji Mauroviću otkriva čovjeka opsjednutog ženama, koji živi svijet u kojem je erotika prirodna Stari Mačak sam zapr... -
Priča Zagor versus Supermike izlazi 1975. godine, u zenitu jednog doba, kada strip Zagor bilježi vrhunce. To doba traje već gotovo tri go...
