Dalibor Talajić, crtač čuvenog junaka “Dedpula”, ostvario svoj dečački san da radi za “Marvel”. Shvatio sam da su svi ljudi sveta zapravo Balkanci, jer se svi važni poslovi zaključuju u kafani
KADA se rodiš u porodici muzičara i uz to imaš sluha, a pogotovo ako ti je majka Ljiljana Molnar Talajić, koja je proglašavana najboljom Aidom sveta - od početka je jasno čime ćeš se baviti. A to svakako nije strip. Međutim, njenom potomku Daliboru Talajiću zalomilo se sve to, i da bude “Talajićkin sin”, i sluhista koji je “uredno” završio studije te postao profesor klarineta, i da ostvari svoj dečački san - da crta stripove, i to ne bilo kakve, već one sa superherojima. I to za “Marvel”, normalno. Gigant koji baštini gotovo sve što podvodimo pod žanr čiji protagonisti nose plaštove i imaju supermoći, Talajiću je za prvu “gažu” dao Dedpula. A upravo se zahvaljujući ovom otkačenom superheroju crtač družio i sa publikom u Beogradu, potpisujući primerke “Dedpul satira” koje je objavila “Čarobna knjiga” u svom “Marvelovom univerzumu”.
- Za mene je, kao i za većinu, “Marvel” značio pre svega Supermena, Spajdermena, Tora, Hulka... - otkriva nam crtač. - No, ubedili su me tada, jer su tražili baš takvog Dedpula kakav meni paše: normalne muskulature i ne preterano nabildovanog. Uz to, on je junak kod koga nema mimike, sve se zasniva na jeziku tela, i stoga je inspirativan za crtanje. Prihvatio sam, i izgradio ime najpre zahvaljujući tom junaku. Uživam čitajući scenarije i crtajući Dedpula, a gledao sam i filmove - svideli su mi se, osim što sam od drugog dela očekivao da se heroj, koji se sprda i sa konceptima i sa žanrom i sa svime, sprda i sa konceptom nastavka filma, recimo. To bi “ličilo” na Dedpula, ali nisu me zvali da me pitaju...
Osim što se dokazao crtajući Dedpula, Talajić se istakao još nekim “moćima” - recimo, kada je scenarista “Dekstera” (zasnovanog na i kod nas superpopularnoj seriji o “ubici ubica”) kasnio, Dalibor je isporučio ceo strip - bez scenarija, samo na osnovu potpuno šturog sinopsisa. I tako se preporučio za sasvim drugačiji projekat, o “superherojki” od krvi i mesa, sirijskoj majci koja čuva porodicu u opkoljenom gradu.
- Urednici su uvideli da umem da od ničega napravim pitu, a upravo u to vreme ABC News je od sestrinskog im “Marvela” naručio strip o majci iz sirijskog grada Madaje, koja se tokom preduge opsade grada, nalik srednjovekovnoj, sa reporterima dopisivala SMS-ovima - priča Talaja. - Za ovaj posao me, prema mišljenju Amerikanaca, “kvalifikovalo” i to što sam “proživeo rat”, iako ga ja gotovo nisam ni osetio. Tako je nastao strip Madaya Mom prema scenariju u vidu tih SMS-ova, a ja sam se plašio samo kako će moja junakinja reagovati, da se to ne shvati kao eksploatacija tuđe muke. Kada sam pročitao “kritiku” majke iz Madaje koja glasi “Kao da je bio ovde!”, laknulo mi je.
Talajić je, kaže, shvatio da su svi ljudi sveta zapravo Balkanci, jer se svi važni poslovi zaključuju u kafani, a uvek ističe da je on u “Marvelu”, ipak, najamnik. Presrećan je i zahvalan jer mu je život večito igralište, što mu kao “neodraslom detetu” godi, i jer je postao kolega nekih ljudi koje je smatrao svojim bogovima. Svestan je da je cilj korporacije da te eksploatiše što više, a da crtači treba da se izbore za što više mrvica od tog kolača.
- No, kada sam jednom slučajno svom uredniku pomenuo da vodim sina na terapije, zbog autizma, godinu dana kasnije sam od glavnog urednika (kog sam pitao samo: “Koliko kasnim sa rokovima?”, znajući da sigurno kasnim podosta) saznao da su oni, zbog moje situacije, “ispomerali” rokove samo za mene, a da mi to nisu ni rekli. Toliko o “zloj korporaciji”. Svuda ima ljudi.
OTAC I SIN
EPITET istinske “superherojštine” najpre, ipak, pripada Daliboru - ocu dvanaestogodišnjaka sa dijagnozom poremećaja iz autističnog spektra. O svakodnevnoj, drugima nikad do kraja shvatljivoj, neprestanoj borbi za razumevanje sveta svog deteta, pre svega, a potom za pripremanje tog dečaka za pravi svet, Tajalić je ispisao knjigu “Most ponad burne rijeke”, objavljenu u Hrvatskoj.
Autor: Marina Mirković
Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs
