Dylan Dog #392

#392

Scenario: Paola Barbato

Crtež: Paolo Martinello

Naslovnica: Gigi Cavenago

Korto Malteze i zavodljiva mitologija mora, ostrva i džungli

Pre više pola veka, 1967. godine, pojavio se strip “Balada o slanom moru” Huga Prata (1927-1995) u crno-beloj verziji na stranicama italijanskog strip magazina “Narednik Kirk”, nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog radnog boravka u Argentini.

Na jednoj od prvih tabli „Balade...“ pojavljuje se kapetan Korto Malteze razapet na splavu i prepušten na milost Tihom okeanu. Njegov spasilac je Raspućin, agresivni bradati Rus poznatog prezimena i nepredvidivog ponašanja. Priča počinje 1913, u predvečerje Prvog svetskog rata...

Posle uspeha „Balade...“ i pauze od tri godine, Prat je nastavio da ispisuje i iscrtava Kortove doživljaje u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je optimalna dužina za strip revije; premijere ovih epizoda bile su u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao s obzirom da se iz Italije preselio u Francusku. Odatle se Korto širio dalje preko stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“), sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić) te legendarni „Politikin zabavnik“. Ove kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma; jedan od takvih albuma je i „Korto Malteze: uvek malo dalje“ (Darkwood, 2018) koji, pored uvodnog teksta, kartama i raskošnim Pratovim skicama, čine epizode „Glave od pečuraka“, „Konga banana“, „Vudu za gospodina predsednika“, „Laguna lepih snova“ i „Dede i bajke“.

Priče vode znatiželjnog čitaoca po morima, ostrvima i yunglama Centralne i Južne Amerike kroz tajanstvene svetove izgubljenih zlatnih gradova, divljih plemena, autokratije suočene sa snagom magije ali u potragu dede i babe za unukom... Odjeci Prvog svetskog rata koji besni u Evropi odraženi su u liku vojnika-dezertera na samrti ali i u zlokobnim špijunskim zaverama koje odnose živote krivaca i slučajnih prolaznika. Korto, koji se još oporavlja od rane na glavi zbog koje je izgubio pamćenje, najčešće nevoljno ali neumitno učestvuje u dešavanjima koja bude njegove emocije i osećaj za pravično. A svaki je njegov korak u realnosti istovremeno je i korak u istoriju koju je ponekad teško razlikovati od bajke. Plaže i palme kao i neprohodne džungle kroz koje vijugaju reke kolevka su fantastičnih pripovesti o svetovima nevidljivim za oko razuma. Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje) i otvaraju puteve u druge realnosti. Korto je idealan junak za ovakve avanture - romantik i cinik, sanjar i ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Sveukupno, ovaj serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u stilizovanom likovnom segmentu.

Priče o romantičnom i pravdoljubivom mornaru u surovom svetu jesu avanturističke ali  je u njima mnogo učenih dijaloga, netipičnih odnosa, pitanja bez odgovora. Sve to traži od čitalaca povećanu pažnju i prilagođavanje usporenom ritmu kazivanja; bez tog svesnog napora Korto će ostati neshvaćen ili će se prevideti suptilne, fine nijanse. Prat očekuje od čitalaca da prihvate upliv magijskog doživljaja sveta u realnost, odnosno njegovo poigravanje faktima (od pogrešnih geografskih dužina i širine do bizarnih knjiga koje junaci čitaju).

Umberto Eko je otkrio da se Prat namerno i svesno poigravao zapletima pletući zamke koje će samo vispreni čitaoci na svoje veliko zadovoljstvo otkriti. Po ovakvom stavu prema (umetničkoj) stvarnosti Prat je blizak Horheu Luisu Borhesu, autoru koji je istinu predstavljao kao fikciju, za razliku od mnoštva drugih pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu. Na ovako uzdrmane temelje realizma dodaju su spekulacije i mistifikacije i tako gradi začudni magijski svet koji je na korak od onog koji poznajemo (ili barem tako mislimo).   

Ništa manji izazov za čitaoce nije ni vizuelni lik stripa - Prat je majstor minimalističkog crteža koji jednako predano iscrtava prizore plovidbe nepreglednim okeanom (bilo da je savršeno miran ili rasgoropađen olujama), probojanja kroz džungle ili egzotične fizionomije istetoviranih Indijanaca, grubijana ili učenjaka i egzotičnih lepotica. I kao što u pripovedanju čini iskorake tako i u crtežu Prat ide „uvek malo dalje“ od uobičajenog i očekivanog - na radost pravih ljubitelja „priča u slikama“.  

Darkvudov album „Uvek malo dalje“ deo je serije od 12 albuma sa doživljajima Korto Maltezea, štampan je ćirilicom, u punom koloru sa tvrdim koricama i reprezentativno je izdanje ovog remek-dela iz umetničke baštine 20. veka.

Autor: Ilija Bakić 

Tekst i fotografije preuzete sa sajta dnevnik.rs

https://www.dnevnik.rs/kultura/naslovi/korto-malteze-i-zavodliva-mitologija-mora-ostrva-i-dungli-28-04-2019

Tex Classic #8 - Skrovište na Sierri

SCENARIO
Gian Luigi Bonelli
CRTEŽ
Aurelio Galleppini
NASLOVNICA
Aurelio Galleppini
BROJ STRANICA
128

Samo strip: Priče u slikama iskusnog alternativca

Samo strip... je, kako piše na koricama „samostalno autorsko izdanje“ iza koga stoji Zlatko Milenković odnosno njegov zcomics.

Milenković je ovdašnjim ljubiteljima 9. umetnosti poznat kao autor sklon alternativnom izrazu, veliki zaljubljenik i promoter stripa koji je već dve decenije duša internet stranice „Strip vesti“, član uredništva „Stripoteke“ odnosno poslednjih godina frilenser koji se bavi svakovrsnim poslovima vezanim za „priče u slikama“. Angažovanje na raznim poljima rezultiralo je nedostatkom vremena u kome bi se crtali stripovi. Pokušaj da se takvo stvaralaštvo ne izgubi, odnosno da autor sam sebe natera na radi na svojim stripovima je i pokretanje izdanja „Samo strip...“. Prvi broj na koricama nosi oznaku „decembar 2012.“ a najnoviji, šesti broj je iz „decembra 2018.“ - dakle šest brojeva za šest godina. Sam Milenković u svojim uvodnicima beleži da su pauze između crtanja prevelike - poslednja je bila sedam meseci - ali da frilenserski život „uzima mnogo veći danak od očekivanog. Previše posla, premalo života...“

No, Milenković konstatuje da je ipak uspeo da izgura 12 strana serijala „Samo strippp...“ koji je „slabijeg (...) kvaliteta u odnosu na prethodne nastavke“. Reč je o razbarušenoj naučnofantastičnoj parodiji sa šarolikom grupom junaka koja upada u svakojake avanture. Ionako vrludava priča prekidana je svakojakim digresijama i intermecima odnosno autorovim samokritičnim opaskama o (ne)kvalitetu sopstvenog crteža, slabljenju vida, dilemama o razvoju stripa. Ovakva spontanost i neposrednost odlike su alternativno-andergraund stripa odnosno fanzina koji su, barem na ovim prostorima, bili nosioci tog strip talasa koji se izdigao 1990-tih. Tadašnji alternativci se nisu libili da priznaju da ne umeju da crtaju ili smisle dobar zaplet, ali su sve tehničke manjkavosti bile anulirane svežinom njihovih ideja odnosno beskrajnim, zaraznim entuzijazmom.

I Milenkovićevi radovi u svim brojevima „Samo stripa...“ zrače upravo tom svežinom i neminovno izmamljuju osmehe odobravanja kod čitaoca. Takvu naklonost budi i Milenkovićev strip „Oči ludaka“ koji je posle 20 godina ležanja u fijoci ugledao svetlo dana dokazujući da se od tada malo toga promenilo u našim životima. Na tragu prepoznavanja prošlosti i zalečenja njenih rana je strip „Razglednica iz Sarajeva“ scenariste Predraga Đurića i crtača Franciska Maldonada. Slede geg table „Muzej XXXI veka“ (o super herojima kao reprezentima našeg doba) odnosno „Mumija kao nijedna druga“ (o mogućem strip serijalu u kome bi mumija - jedan od heroja serijala „Samo strippp...“ - bila glavni junak); ova mumija gostuje i u popularnom stripu „Olga i Filip, knjiški moljci“ Penevskog i Pavlića. Uz tekst posvećen izložbi ženskog stripa iz regiona „Ona se budi“ koju je krajem 2018. u Francuskom institutu priredila Jana Adamović, broj zatvaraju tabla dogodovština ostarelog bajkera („The Silly Bikers“) te nova doza Milenkovićevih sjajnih „Bacila“ koji će sigurno nasmejati dobronamerne čitaoce.

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta dnevnik.rs

https://www.dnevnik.rs/kultura/naslovi/samo-strip-price-u-slikama-iskusnog-alternativca-14-04-2019

Alan Ford Nova serija #2 - S.O.S. vampiri

SCENARIO

Max Bunker

CRTEŽ

Dario Perucca

NASLOVNICA

Dario Perucca

BROJ STRANICA

122

ORIGINALNI NASLOV

S.O.S. vampiri

ORIGINALNI BROJ

541

Dylan Dog Ludens Maxi #19

SCENARIO
Pasquale Ruju
Giovanni Gualdoni
Giovanni Di Gregorio
CRTEŽ
Montanari&Grassani
NASLOVNICA
Angelo Stano
BROJ STRANICA
288

Listamo novi Politikin Zabavnik #3507

* Na kioscima je novi Politikin Zabavnik, a u njemu možete pročitati:

* ...I kad žute kiše noći ispune tugom

ČEKAJ ME...

Kako je nastala jedna od najlepših ljubavnih pesama na svetu i ko je čovek koji ju je spevao.

Autor: Ana Acić

* Hristos voskrese!

POSLEDNJI DANI SINA BOŽJEG

Iz Isusovih usta nije se čula ni jedna reč. Sve muke i sve bolove podneo je ćuteći, u punoj svesti, i tek pred smrt, oko tri časa po podne, iz dubine bolnog srca oteše se reči...

Autor: S.N.

* Zašto se kaže...

CRKVA

Ova reč je u starosrpskom zabeležena još u 12. veku u darovnici kojom Stefan Nemanja poklanja imanja manastiru Hilandar.

Autor: Jasna Vlajić-Popović

* Kako je nastala priča o letećim tanjirima

LET IZNAD PELIKANOVOG GNEZDA

Dogodilo se slučajno i sasvim nehotice, a novinari su u svom stilu priču naduvali i učinili da i dan-danas ne samo da postoje ljudi koji veruju u neidentifikovane leteće objekte, već ima i pravih udruženja "ufologa" čiji je zadatak da ih čekaju na mrtvoj straži i daju o njima naučna objašnjena.

Autor: B.D.

* Pročitaj, proskitaj

JAGODE NA DNU MORA

U blizini obale kod gradića Noli u okrugu Savona nalazu se prvi i jedini podvodni vrt na svetu.

Autor: S.L.

* Isak Njutn u ulozi detektiva

ŠTO NA UM TO U...PODRUM.

Kada je preuzeo položaj upravnika državne kovnice, veliki naučnik nije ni slutio da će se uhvatiti ukoštac s jednim od najvećih prevaranata tog vremena.
Autor: P.Z.

* Zabavnikov strip: Dikan - Dikantrop i Vesnasapiens, I deo
N.Lekić/L.Sredojević

* Ne čitaj bližnjeg svog!
KLETVOM NA LOPOVA
Tokom srednjeg veka jedan od načina da se vredni rukopisi zaštite od oštećenja ili krađa bile su - kletve.
Autor: S.L.

* Sumnjiva ruka
U SENCI SUNCOKRETA
Pištolj kojim je, kako se veruje, Van Gog izvršio samoubistvo u junu će se naći na aukciji.
Autor: S.L.

* Šetnja kroz daleku prošlost
U ČELJUSTIMA TIRANOSAURUSA REKSA
Kako je nastala jedna od najvećih priredbi današnjice?
Autor: N.B.

* I to je, i to je...jabuka.
I ZA ZDRAVLJE I ZA GREH
Raste svuda, lako i dugo se čuva, ukusna je, zdrava, Zato je i poslužila kao nadahnuće za mnoge mitove - za Grke je jabuka bila izvor besmrtnosti, pomogla je kolonizaciju Divljeg zapada, ali Adama i Evu sigurno nije izgnala iz raja.
Autor: M.Z.

* Pročitaj, proskitaj
ZEMLJA SNOVA I SMRTI
Poluostrvo Gvahira koje se prostire na severu na Kolumbije i severozapadu Venecuele naseljava pleme sa neobičnim pogrebnim običajima.
Autor: S.L.

* Za čitanje i uživanje
Bil Noton - Sedamnaest pomorandži

* Naravno, tu je i Garfild.

I još mnogo toga!
Ne zaboravite da kupite novi Politikin Zabavnik!