Polaznici Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ redovno osvajaju nagrade i priznanja na smotrama i takmičenjima gde učestvuju sa svojim radovima. Ali, nisu samo polaznici ti koji dobijaju priznanja. Predavač u školi Marko Stojanović polako osvaja najveća svetska tržišta stripa kao strip scenarista, i to u zemljama gde su, kao što su SAD, strip odavno proglasili za umetnost i gde se, na primer, u njujorškom Muzeju moderne umetnosti izlaže strip… Ili u nekim drugim svetskim galerijama, gde se izlažu strip table i dostižu milionske svote novca, prodaju se skuplje nego neke slike poznatih slikara…
JUGpress: Dospeli ste i u Sjedinjene američke države. Koliko je to važno za leskovački strip?
MS: U suštini jeste važno, ali mislim da je važnije za srpski, pa i balkanski strip, jer sam, koliko ja znam, u ovom trenutku jedini srpski strip-scenarista koji radi za neke veće američke izdavače. To, možda ne bi ni bilo toliko bitno, s obzirom da sam trenutno i jedini sroski strip-scenarista koji radi za francuske izdavače, a za nekih desetak dana mi izlazi i strip u Kini, pa ću biti i jedini strip-scenarista koji radi za neke kineske izdavače. Leskovac je u ovom trenutku, bez neke lažne skromnonsti, jedini grad na ovim prostorima koji ima strip-scenaristu na tri najveća svetska tržišta.
JUGpress : Koliko je to Leskovac prepoznao, izvan samih strip-krugova?
MS: Mislim da nije nepoznato, ali nekoj najširoj ili čak i stručnoj javnosti koja bi to mogla da iskoristi, je nepoznato. Mi ovde imamo zaista ogroman potencijal na osnovu koga može da se napravi neka vrsta brendiranja, pa čak i turizma. Kad radimo našu Balkansku smotru mladih strip autora svake godine dovedemo stotinak ljudi sa svih meridijana. Ti ljudi ovde potroše neki svoj novac, ali i odu u svoje zemlje kao što su SAD, Belgija, Francuska, Italija, Rusija, Turska, širom Balkana, pričaju u o svom iskustvu ovde i mi sledeće godine dobijemo još više gostiju i autora iz tih zemalja. Leskovac je jedan od strip centara Evrope i sveta, jer sam siguran da je on jako poznat među strip-autorima i fanovima.
JUGpress : Koliko je bilo teško dospeti do nivoa gde ste vi, jer se pojavljujete se na svim meridijanima?
MS: Ja uvek kažem da mi koji smo krenuli iz Leskovca ili nekih drugih mesta van metropola, krećemo ne od nule, nego od minusa. Vi prvo treba da se nametnete svojoj lokalnoj sredini koja je takva kakva je, pa da se probijete do nekog centra, kao što su NIš ili Beograd, pa da se tamo nametnete, pa tek onda da probate da gradite neku karijeru. To je priča o uspehu preko noći gde je ta noć trajala 20 i nešto godina. Puno, puno, puno truda i rada je uloženo, na hiljade sati i strana… Ja kažem da sam se bavio molerajem, sa ovim brojem uloženih radnih sati bih bio milioner. Trebali je puno vremena, naročito za mene koji sam strip-scenarista. Kada ste crtač, je lakše. Crtež govori sve jezike, odmah se vidi da li neko zna da crta ili ne, da li može da odgovori potrebama. Kada ste scenarista vi baratate rečima. Meni ni engleski ni franscuski, a poosebno kineski, nisu ni maternji ni prvi ni drugi jezik… Dok ubedite nekoga da vladate tim jezikom u sposobnošću da ćete biti na nivou nekog stranca… Znači, opet ste krenuli od minusa, jer zašto bi neko dao šansu nekom strancu kad ima svog scenaristu? Dakle, uvek morate da se dokazujete, da radite, da dokazujete svoj renome i uvek morate da budete kvalitetniji od tog nekog ko već radi na tom tržištu da bi vam dali šansu. I nakon puno rada neka vrata počnu da se otvaraju.
DECA STRIP CRTAČI
JUGpress : Leskovačka škola stripa ima puno dece, koliko ih je, ko je najmlađi…?
MS: Mi imamo trenutno nekih petnaestak članova. Korona je uticala i na nas, jer smo se držali školskog programa i načina na koji škole rade. Zato smo u poslednjih godinu ipo dana, kad su škole bile onlajn, i mi smo išli onlajn. Ali, nikad nije dobro kad pravite pauzu u nečemu. To znači da vam se članstvo osipa, naročito ako to traje mesecima, deca nađu neko drugo interesovanje… Zatim i roditelji gledaju da, ako deca ne idu u školu jer je to rizično po njihovo zdravlje, onda ne treba da idu ni ovde, jer opet postoji isti taj rizik po zdravlje. Pogotovu što mi imamo decu iz više škola… Bilo je i po 30 polaznika. Najmlađe članstvo su dve devojčice od sedam godina. Mi idemo s tim da kod nas dođu deca koja bi trebalo da su makar pošla u osnovnu školu, jer tamo stiču neku disciplinu i naviku sedenja u klupi, praćenja časa… Mlađi još uvek nemaju te navike, koncentraciju, pa to zna da bude otežavajući faktor, a posebno jer su oni i u populaciji sa starijom decom… Ali, opet, mi nikada ni jedno dete nismo vratili. Objasnimo roditeljima o čemu je problem, pa ako oni i dalje žele da dete bude deo naše Škole stripa, mi to prihvatimo.
Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://jugpress.com/marko-stojanovic-u-strip-izdanjima-u-sad-strip-moze-biti-brend-leskovca-ali-to-treba-znati/
Нема коментара:
Постави коментар